Studija, objavljena u časopisu Neurology, obuhvatila je skoro 2.000 bivših igrača. Rezultati su pokazali da je oko 32% ispitanika ranije imalo dijagnostikovanu sleep apneju. Međutim, istraživači procenjuju da bi stvarna učestalost ovog poremećaja mogla biti čak 69%, kada se uključe i oni kod kojih bolest nije zvanično otkrivena, ali su skrining testovi ukazali na visok rizik.
Šta je opstruktivna sleep apneja?
Opstruktivna sleep apneja, odnosno OSA, poremećaj je tokom spavanja kod kojeg dolazi do povremenog sužavanja ili zatvaranja disajnih puteva. To se dešava kada mišići grla izgube tonus, zbog čega disanje može kratko da se prekida tokom sna.
Ovakvi prekidi disanja mogu uticati na kvalitet sna, nivo energije, koncentraciju i opšte zdravlje.
Zašto su bivši fudbaleri u većem riziku?
Prema rečima Daglasa Terija, doktora nauka, asistenta profesora neurohirurgije i jednog od direktora Vanderbilt centra za sportske potrese mozga, profesionalni fudbaleri imaju specifične fizičke karakteristike koje ih mogu dodatno izložiti ovom problemu.
„Fudbaleri su fizički veoma specifični pojedinci“, izjavio je Teri. „Obično su visoki, snažni i mišićavi, a nakon završetka karijere njihova građa može povećati rizik od različitih zdravstvenih problema. Muški pol, visok indeks telesne mase, odnosno BMI, i deblji vrat, što je često slučaj kod bivših fudbalera, značajno povećavaju verovatnoću za razvoj sleep apneje.“
Mnogi ne koriste terapiju redovno
Istraživači su utvrdili i da veliki broj igrača kojima je sleep apneja već dijagnostikovana ne sprovodi terapiju na adekvatan način.
Podaci iz ankete pokazali su da više od polovine učesnika sa ovim poremećajem ne koristi redovno CPAP aparat. CPAP je uređaj za kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima i predstavlja jedan od najčešćih oblika lečenja sleep apneje.
Redovna upotreba ovog aparata može pomoći da disajni putevi ostanu otvoreni tokom spavanja, čime se smanjuju prekidi disanja i poboljšava kvalitet sna.
Povezanost sa anksioznošću, depresijom i pamćenjem
Studija je analizirala i povezanost sleep apneje sa drugim zdravstvenim tegobama, uključujući kognitivne i emocionalne simptome.
„Osobe koje imaju nedovoljno lečenu ili nedijagnostikovanu sleep apneju pokazuju izraženije simptome anksioznosti, depresije, hroničnog bola, kao i kognitivne poteškoće poput problema sa pamćenjem“, izjavila je Rejčel Grešou, doktorka nauka i direktorka epidemioloških istraživačkih inicijativa u okviru Football Players Health Study programa na Univerzitetu Harvard.
Ona je dodala da ovo istraživanje potvrđuje da je sleep apneja faktor rizika na koji se može uticati. Bolje skrining metode i doslednije lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Ko je finansirao studiju?
Studiju je finansijski podržalo Udruženje igrača Nacionalne fudbalske lige, odnosno NFLPA.
Autori su naglasili da ni NFLPA ni Nacionalna fudbalska liga, NFL, nisu imali urednički uticaj na sadržaj naučnog rada.
Zašto je ovo istraživanje važno?
Ovi rezultati ukazuju na to da sleep apneja kod bivših profesionalnih igrača američkog fudbala može biti mnogo češća nego što se ranije mislilo.
Problem je posebno važan jer sleep apneja često ostaje neprepoznata, a može uticati ne samo na san, već i na raspoloženje, pamćenje, bol i svakodnevno funkcionisanje.
Zato su rano prepoznavanje simptoma, skrining i redovna terapija ključni koraci za bolje zdravlje i kvalitetniji život.
