Novo veliko istraživanje, sprovedeno na više od 460.000 odraslih osoba, pokazalo je da ukupna konzumacija ultraprerađene hrane nije povezana sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Ipak, naučnici upozoravaju da nisu sve namirnice iz ove kategorije jednako bezbedne.
Ultraprerađena hrana godinama se povezuje sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući pojedine vrste raka. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Medicine ukazuje na to da je odnos između načina prerade hrane i rizika od raka debelog creva složeniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Analizirajući podatke više od 460.000 odraslih osoba, istraživači nisu utvrdili povezanost između ukupnog unosa ultraprerađene hrane i rizika od razvoja ove bolesti.
Međutim, otkrivene su važne razlike između pojedinih namirnica.
Dok su određene vrste integralnog hleba, žitarica za doručak i mlečnih proizvoda povezane sa manjim rizikom, prerađeno meso povezano je sa njegovim povećanjem.
Koje namirnice mogu uticati na rizik?
| Povezanost sa rizikom | Namirnice |
|---|---|
| Manji rizik | Pojedine vrste integralnog hleba, žitarica i mlečnih proizvoda |
| Veći rizik | Slanina, kobasice, viršle i drugi proizvodi od prerađenog mesa |
| Nije utvrđena ukupna povezanost | Ultraprerađena hrana posmatrana kao jedinstvena kategorija |
Šema prikazuje povezanosti uočene u istraživanju, a ne dokazuje da pojedina namirnica sama izaziva ili sprečava rak.
Zašto nije sva prerađena hrana ista?
Dr Megan Delisl, hirurški onkolog iz Centra za rak Mofit, objašnjava da nije presudno samo koliko je namirnica prerađena već i šta ona zapravo sadrži.
„Suština nije u tome da prerada hrane nije važna, već da je važnije o kojoj namirnici je reč nego kojoj kategoriji prerade pripada“, istakla je Delisl.
Većina namirnica prolazi kroz neki oblik prerade, dok ultraprerađeni proizvodi najčešće sadrže sastojke koji se ne koriste u uobičajenoj kućnoj pripremi hrane. Oni se dodaju radi poboljšanja ukusa, izgleda ili produžavanja roka trajanja.
Istraživači smatraju da upravo razlike u nutritivnom sastavu mogu objasniti zašto su ranije studije o ultraprerađenoj hrani dolazile do različitih zaključaka.
Zašto je prerađeno meso posebno problematično?
Za razliku od pojedinih proizvoda od žitarica i mleka, prerađeno meso već dugo se povezuje sa povećanim rizikom od raka debelog creva.
Prema rečima dr Delisl, jedan od razloga je prisustvo nitrata, nitrita i hem gvožđa, koji mogu doprineti upalnim procesima i oštećenju DNK ćelija debelog creva.
Dokazi o štetnom dejstvu prerađenog mesa dovoljno su snažni da ga je Međunarodna agencija za istraživanje raka, koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, klasifikovala kao kancerogeno za ljude.
Nasuprot tome, vlakna i kalcijum mogu imati zaštitnu ulogu.
Kako deluju pojedine hranljive materije?
- Vlakna – podstiču prolazak sadržaja kroz creva i hrane korisne crevne bakterije.
- Kalcijum – može vezivati određena jedinjenja koja izazivaju iritaciju i upalu debelog creva.
- Nitrati, nitriti i hem gvožđe – mogu učestvovati u procesima koji doprinose oštećenju ćelija.
Zašto sve više mladih oboleva?
Istraživanje je posebno značajno u trenutku kada se beleži porast broja slučajeva raka debelog creva među mlađim odraslim osobama.
Iako se prerađeno meso razmatra kao jedan od mogućih faktora, stručnjaci naglašavaju da uzrok ovog trenda verovatno nije samo jedan.
Naučnici istražuju i moguću ulogu gojaznosti, nedovoljne fizičke aktivnosti, promena u crevnom mikrobiomu i različitih uticaja tokom ranog životnog doba.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da mnogi mlađi pacijenti nemaju prepoznatljive faktore rizika.
Šta stručnjaci preporučuju?
Rezultati studije ne znače da je svaka ultraprerađena namirnica bezopasna. Naprotiv, oni potvrđuju da je za očuvanje zdravlja važniji ukupan kvalitet ishrane nego sama oznaka da je neka hrana prerađena.
Preporučeni izbori u svakodnevnoj ishrani
| Češće birati | Ograničiti |
|---|---|
| Integralne žitarice i hranu bogatu vlaknima | Slaninu i suhomesnate proizvode |
| Jogurt, mleko i druge odgovarajuće izvore kalcijuma | Kobasice i viršle |
| Ribu, živinsko meso i mahunarke | Čestu konzumaciju prerađenog mesa |
Dr Delisl podseća da ne postoji naučno utvrđena količina prerađenog mesa koja se može smatrati potpuno bezbednom.
„Povremena viršla ili peperoni kobasica nije katastrofa, ali takve namirnice treba konzumirati povremeno, a ne svakodnevno“, poručila je ona.
Glavni zaključak istraživanja jeste da ne treba svu ultraprerađenu hranu posmatrati na isti način. Kada je reč o smanjenju rizika od raka debelog creva, najvažniji su nutritivna vrednost namirnica i kvalitet celokupne ishrane.
