Posmatranje ptica nije samo opuštajući hobi. Nova naučna istraživanja ukazuju na to da ova jednostavna aktivnost može pozitivno uticati na pažnju, pamćenje i mentalno zdravlje, a možda čak doprineti očuvanju određenih moždanih funkcija tokom starenja. Sve češće se koristi i kao oblik terapijske podrške osobama koje žive sa demencijom.
U vremenu kada se sve više govori o značaju fizičke aktivnosti, pravilne ishrane i mentalnih vežbi za zdravlje mozga, naučnici skreću pažnju na još jednu aktivnost koja ne zahteva posebnu opremu, velike troškove ili fizički napor — posmatranje ptica u prirodi.
Iako deluje jednostavno, ova aktivnost istovremeno uključuje pažnju, prepoznavanje oblika i zvukova, pamćenje, radoznalost i povezivanje sa prirodnim okruženjem. Upravo zbog toga istraživači pokušavaju da otkriju kako posmatranje ptica utiče na mozak i da li njegove koristi mogu biti posebno značajne u starijem životnom dobu.
Kako posmatranje ptica pomaže osobama sa demencijom?
Svake nedelje grupa starijih ljubitelja ptica okuplja se u drvenoj osmatračnici pored jezera Forge Mill, u engleskom regionu Zapadni Midlends.
Sa dvogledima u rukama, učesnici pažljivo prate ptice koje se kreću duž obale i po površini vode. Posmatraju ostrigare koji dugim kljunovima pretražuju obalu, ćubaste gnjurce koji plivaju jezerom i druge vrste koje se pojavljuju u njihovoj blizini.
Za mnoge članove ove grupe svakodnevni život nije jednostavan.
Pojedini imaju poteškoće da se sete događaja od pre nekoliko sati, dok drugima predstavlja izazov čak i praćenje običnog razgovora. Međutim, kada počnu da razgovaraju o pticama koje su upravo ugledali, njihovo raspoloženje se primetno menja.
Jedan od učesnika je i 78-godišnji Harold, koji je u mladosti voleo prirodu i boravak na otvorenom. Kako je demencija napredovala, postajao je sve povučeniji i anksiozniji.
Njegova ćerka Lusi odlučila je da ga dovede na organizovano posmatranje ptica, nadajući se da će mu mirno okruženje prijati.
Iako je u početku bio nesiguran, Harold se ubrzo opustio. Nasmejao se kada mu je neko pokazao crvendaća, a zatim je sa interesovanjem posmatrao patke koje su se brčkale u vodi. Kada su se plave senice pojavile među granama obližnjih stabala, Lusi je čula očev smeh prvi put posle dugo vremena.
Dženi Budinger, savetnica za podršku osobama sa demencijom u britanskoj humanitarnoj organizaciji Age UK, objašnjava da je Harold u tom trenutku bio potpuno usredsređen na sadašnjost.
Nije razmišljao o problemima sa pamćenjem niti o izgubljenom samopouzdanju. Jednostavno je uživao u onome što se dešavalo oko njega.
Takvi trenuci mogu imati poseban značaj za osobe sa demencijom, jer im omogućavaju da dožive prijatna osećanja, ostvare kontakt sa drugima i učestvuju u aktivnosti koja ne zahteva složeno razmišljanje ili pamćenje svakodnevnih obaveza.
Šta se dešava u mozgu dok posmatramo ptice?
Dok se posmatranje ptica sve češće uključuje u programe podrške starijim osobama, neuronaučnici istražuju njegove moguće dugoročne efekte na strukturu i funkcionisanje mozga.
Jedno od novijih istraživanja objavljenih u časopisu The Journal of Neuroscience pokazalo je da ljudi koji imaju veliko iskustvo u prepoznavanju ptica ispoljavaju određene razlike u strukturi mozga u odnosu na početnike.
Istraživanje je predvodio Erik Ving iz istraživačke ustanove Baycrest Academy for Research and Education u Torontu.
Naučnici su najpre procenjivali sposobnost učesnika da prepoznaju različite vrste ptica, kako bi ih podelili na iskusne posmatrače i početnike. Nakon toga analizirali su njihove mozgove pomoću magnetne rezonance.
Rezultati su pokazali da iskusni posmatrači imaju drugačije strukturne karakteristike u oblastima mozga koje učestvuju u:
- usmeravanju i održavanju pažnje,
- vizuelnom opažanju,
- prepoznavanju i razlikovanju objekata,
- obradi složenih vizuelnih informacija.
Posebno je zanimljivo to što su određene oblasti mozga iskusnih posmatrača pokazivale veću aktivnost kada su učesnici pokušavali da prepoznaju ptice koje im ranije nisu bile poznate.
Ovi nalazi ukazuju na moguću povezanost između dugotrajnog razvijanja veštine prepoznavanja ptica i načina na koji je mozak organizovan.
Neuroplastičnost: sposobnost mozga da se prilagođava
Jedno od mogućih objašnjenja ovih rezultata jeste neuroplastičnost.
Neuroplastičnost je sposobnost mozga da tokom života menja svoju strukturu i način funkcionisanja kao odgovor na iskustva, učenje i nove aktivnosti.
Slično kao što učenje sviranja muzičkog instrumenta ili usavršavanje sportskih veština može biti povezano sa promenama u mozgu, prepoznavanje ptica zahteva dugotrajno učenje i stalno angažovanje određenih moždanih funkcija.
Međutim, istraživači naglašavaju važno ograničenje: za sada nije dokazano da su uočene strukturne razlike direktna posledica posmatranja ptica.
Moguće je i da osobe koje imaju određene karakteristike mozga lakše razvijaju ovu vrstu stručnosti.
Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumela uzročno-posledična veza.
Može li posmatranje ptica da uspori starenje mozga?
Sa godinama u mozgu dolazi do brojnih promena, uključujući promene u organizaciji moždanih mreža i njihovoj međusobnoj povezanosti.
Određeni pokazatelji slabije organizacije mozga povezani su i sa smanjenjem kognitivnih sposobnosti.
U Vingovom istraživanju, pojedine oblasti mozga iskusnih posmatrača ptica pokazivale su viši nivo organizovanosti i usklađenosti u poređenju sa mozgovima početnika slične starosti.
Zanimljivo je da su neke od tih oblasti bile upravo one koje su pokazivale pojačanu aktivnost tokom prepoznavanja ptica.
To otvara mogućnost da dugogodišnje bavljenje ovom aktivnošću doprinosi očuvanju pojedinih karakteristika moždane organizacije tokom starenja.
Ipak, ovi rezultati ne dokazuju da posmatranje ptica sprečava demenciju ili zaustavlja starenje mozga.
Naučnici tek treba da utvrde da li uočene razlike zaista donose merljive prednosti u svakodnevnom pamćenju, razmišljanju i drugim kognitivnim sposobnostima.
Uprkos tome, nalazi su ohrabrujući.
Ving smatra da bi razvijanje složenih veština ranije tokom života moglo imati koristi koje se zadržavaju i u starijem dobu.
To je posebno zanimljivo imajući u vidu sve veće interesovanje mlađih generacija za posmatranje ptica i druge aktivnosti koje podstiču radoznalost i učenje.
Posmatranje ptica kao terapijska podrška starijim osobama
Za razliku od istraživanja koja proučavaju mozgove iskusnih ljubitelja ptica, druga naučna istraživanja ukazuju na to da pozitivni psihološki efekti ove aktivnosti ne zahtevaju posebno znanje.
Drugim rečima, nije neophodno razlikovati desetine vrsta ptica da biste uživali u mogućim koristima njihovog posmatranja.
Jedna studija sprovedena među 388 ljubitelja ptica u Poljskoj pokazala je da lična zainteresovanost i entuzijazam mogu biti važniji za psihološki oporavak od samog nivoa poznavanja ptica.
Učesnici kojima je posmatranje ptica predstavljalo važan i omiljen deo života češće su prijavljivali osećaj smirenosti, slobode i mentalnog osveženja nego oni koji su posedovali veće znanje, ali manje interesovanje.
Ovi rezultati sugerišu da uživanje u aktivnosti može biti značajno samo po sebi.
Pozitivni rezultati u domovima za stare
Profesorka socijalne i organizacione psihologije Elizabet Kals, sa Katoličkog univerziteta u Ajhštetu i Ingolštatu u Nemačkoj, istraživala je kako posmatranje ptica utiče na starije osobe koje žive u ustanovama za negu.
Njen tim postavio je hranilice za ptice ispred 65 domova za stare, na mestima koja su stanari mogli lako da posmatraju iz zajedničkih prostorija.
Istraživači su zatim pratili promene u kognitivnim sposobnostima, pokretljivosti i opštem blagostanju korisnika, oslanjajući se na njihove izjave, kao i na zapažanja osoblja i članova porodice.
Rezultati istraživanja ukazali su na pozitivne promene već nakon nekoliko nedelja.
Prema rečima profesorke Kals, pojedini učesnici postali su mentalno aktivniji, lakše su pratili razgovore i bolje reagovali na posete članova porodice.
Neki su počeli da prepoznaju ptice koje su ranije dolazile na hranilice i da pokazuju veće interesovanje za svoje okruženje.
Osoblje domova primećivalo je i promene raspoloženja, uključujući osmehe kod stanara koji prethodno dugo nisu pokazivali mnogo radosti.
Pojedina poboljšanja u pažnji i pamćenju bila su primećena već nakon tri do četiri nedelje.
Istraživanje je podstaklo širenje programa postavljanja hranilica i mesta za posmatranje ptica u više od 400 domova za stare širom Bavarske, uz podršku nemačkih zdravstvenih osiguravajućih društava.
Terapija uz pomoć ptica i podrška osobama sa demencijom
Slični programi razvijeni su i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Jedan od njih je Bird Tales, program namenjen osobama koje žive sa demencijom.
Pokrenut je 2013. godine u nekoliko ustanova za negu u Konektikatu, a kasnije su slične inicijative sprovedene i u Teksasu i Koloradu.
Program uključuje postavljanje hranilica za ptice u blizini ustanova, ali i korišćenje plišanih modela ptica koji reprodukuju njihove karakteristične zvukove.
Na taj način korisnici mogu da upoznaju različite vrste, prepoznaju njihovo oglašavanje i povezuju nova iskustva sa ranijim uspomenama.
Učesnici su prijavljivali da ih ove aktivnosti mentalno podstiču i bude sećanja iz prošlosti.
Važno je naglasiti da takvi programi predstavljaju dopunu svakodnevnoj nezi i podršci, a ne zamenu za medicinsko lečenje demencije.
Posmatranje ptica može biti korisno i tokom rehabilitacije nakon moždanog udara
Zanimljivi rezultati zabeleženi su i u programima namenjenim osobama koje se oporavljaju od moždanog udara.
Neki od njih imaju afaziju, poremećaj koji može otežati govor, razumevanje jezika ili druge jezičke sposobnosti.
Na Univerzitetu u Montani razvijen je program intenzivne rehabilitacije afazije koji od 2021. godine uključuje aktivnosti povezane sa posmatranjem ptica.
Program je započeo posmatranjem sova, a vremenom se proširio na vođeno prepoznavanje različitih vrsta ptica i njihovih glasova.
Ovakve aktivnosti pružaju učesnicima dodatne mogućnosti za vežbanje pažnje, komunikacije i prepoznavanja zvukova u prirodnom okruženju.
Zašto posmatranje ptica pozitivno utiče na mentalno zdravlje?
Naučnici smatraju da koristi posmatranja ptica verovatno ne proizlaze iz jednog jedinog faktora.
Njegova posebnost može biti upravo u kombinovanju više prijatnih i mentalno podsticajnih iskustava.
Prema profesorki Kals, važni su kontakt sa prirodom, usmeravanje pažnje, emocije, osećaj smisla, društvena razmena i fizička ili mentalna aktivnost.
Posmatranje ptica omogućava ljudima da iskuse male trenutke radoznalosti, zadovoljstva i iščekivanja.
Svaka nova ptica koja sleti na granu ili se pojavi na hranilici predstavlja mali događaj koji može privući pažnju i probuditi interesovanje.
Pritom ova aktivnost može biti dostupna i osobama ograničene pokretljivosti.
Nije neophodno odlaziti u šumu, na planinu ili u prirodni rezervat. Ptice se mogu posmatrati i sa terase, iz dvorišta, obližnjeg parka ili kroz kućni prozor.
Upravo ta pristupačnost posebno je značajna za starije osobe i ljude koji imaju zdravstvene poteškoće.
Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da je posmatranje ptica i drugih divljih životinja druga najpopularnija aktivnost na otvorenom među osobama sa demencijom i njihovim negovateljima, odmah nakon šetnje u prirodi.
Isto istraživanje ukazalo je na to da prevoz i pristupačnost lokacija predstavljaju značajne prepreke za mnoge osobe sa demencijom.
Zbog toga mogućnost posmatranja ptica iz sopstvenog doma može biti naročito korisna.
Radoznalost, učenje i očuvanje kognitivnih funkcija
Još jedan važan element posmatranja ptica jeste radoznalost.
Kada pokušavamo da otkrijemo kojoj vrsti pripada određena ptica, prepoznamo njen glas ili zapamtimo gde smo je prethodno videli, angažujemo različite mentalne procese.
Radoznalost nas podstiče da istražujemo, učimo i obraćamo pažnju na detalje koje bismo inače možda zanemarili.
Naučna istraživanja sugerišu da radoznalost može imati značajnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija tokom starenja.
Jedno od mogućih objašnjenja povezano je sa delovanjem neurotransmitera poput dopamina i noradrenalina, koji učestvuju u regulaciji pažnje, motivacije i učenja.
Njihova aktivnost može biti povezana i sa procesima koji utiču na zapaljenske reakcije u organizmu, iako su za jasnije zaključke potrebna dodatna istraživanja.
Prema Eriku Vingu, uključivanje novih iskustava i izazova u svakodnevni život može biti korisno ne samo u mladosti već i tokom srednjih i starijih godina.
Posmatranje ptica je jedan od načina da se podstakne takva radoznalost.
Kako početi sa posmatranjem ptica?
Jedna od najvećih prednosti ovog hobija jeste to što za početak nije potrebno gotovo nikakvo iskustvo.
Dovoljno je odvojiti malo vremena i pažljivo pogledati okolinu.
Možete početi u najbližem parku, dvorištu ili čak pored prozora svog doma. Obratite pažnju na boje, veličinu, pokrete i oglašavanje ptica koje se pojavljuju.
Vremenom možete pokušati da prepoznate pojedine vrste, zapamtite gde se najčešće pojavljuju ili beležite svoja zapažanja.
Oni koji žele da prodube interesovanje mogu koristiti vodiče za prepoznavanje ptica ili se pridružiti lokalnim grupama ljubitelja prirode.
Najvažnije je da aktivnost ostane prijatna i da ne predstavlja obavezu.
Čak i kratko posmatranje ptica može biti prilika da se udaljimo od svakodnevnih briga i usmerimo pažnju na nešto zanimljivo u neposrednom okruženju.
Zaključak: Jednostavna aktivnost sa obećavajućim koristima za mozak
Posmatranje ptica predstavlja mnogo više od običnog načina provođenja slobodnog vremena.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na njegov potencijal da podstakne pažnju, radoznalost, pozitivne emocije i društvenu povezanost. Neki nalazi ukazuju i na moguću vezu između dugogodišnjeg bavljenja ovom aktivnošću i očuvanja određenih karakteristika moždane strukture tokom starenja.
Za osobe koje žive sa demencijom, posmatranje ptica može predstavljati prijatnu i pristupačnu aktivnost koja doprinosi kvalitetu života.
Ipak, potrebno je još naučnih istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri ova aktivnost utiče na dugoročno očuvanje kognitivnih sposobnosti i da li može imati direktan efekat na promene povezane sa starenjem mozga.
Profesorka Elizabet Kals podseća na još jednu važnu dimenziju ove aktivnosti: ljudi su deo prirode, ali tu povezanost često izgube tokom života.
Posmatranje ptica može biti jednostavan način da tu vezu ponovo uspostavimo — uz malo pažnje, radoznalosti i vremena provedenog u posmatranju sveta oko nas.
Napomena: Imena Harold i Lusi promenjena su radi zaštite privatnosti. Članak je preveden i urednički prilagođen na osnovu dostavljenog izvornog teksta, uz zadržavanje referenci na navedena naučna istraživanja.
