Naš mozak voli izazove. Ipak, dobra vest je da ne moramo stalno da radimo nešto teško i naporno da bismo ga održali zdravim. Ponekad su male, zabavne promene u svakodnevnom životu dovoljne da naprave veliku razliku.
Danas nam tehnologija često olakšava život. Biramo najbrži put, oslanjamo se na GPS, brzo dolazimo do odgovora i izbegavamo mentalni napor. To je prirodno, jer naš mozak voli da štedi energiju. Ali ako stalno biramo samo najlakši put, možemo propustiti priliku da ga vežbamo.
Zato je važno da mozgu povremeno damo izazov. Na taj način gradimo ono što naučnici nazivaju kognitivna rezerva — svojevrsna „zaštitna mreža“ koja može pomoći mozgu da duže ostane snažan i otporan.
1. Koristite osećaj za prostor
Jedan od najboljih načina da vežbate mozak jeste da povremeno koristite sopstveni osećaj za pravac, umesto da se uvek oslanjate na GPS.
Deo mozga koji nam pomaže da se snalazimo u prostoru zove se hipokampus. On je veoma važan za pamćenje i orijentaciju, a upravo je to jedan od delova mozga koji može rano biti pogođen kod Alchajmerove bolesti.
Zato aktivnosti koje uključuju snalaženje u prostoru mogu biti korisne. Na primer:
- pokušajte da zapamtite put do neke lokacije
- prošetajte novom rutom
- koristite mapu tek kada vam zaista zatreba
- igrajte igre koje uključuju građenje, slaganje ili kretanje kroz prostor
- bavite se aktivnostima poput orijentiringa
Istraživanja su pokazala da ljudi koji često koriste prostornu orijentaciju, poput taksista ili vozača hitne pomoći, mogu imati bolje razvijene delove mozga povezane sa snalaženjem.
To ne znači da treba potpuno izbaciti GPS, ali povremeno „vežbanje pravca“ može biti odličan trening za mozak.
2. Ostanite društveno aktivni
Razgovori, druženja i razmena mišljenja nisu samo prijatni — oni su dobri i za mozak.
Kada razgovaramo sa drugima, naš mozak radi mnogo toga odjednom: slušamo, pamtimo, biramo reči, planiramo odgovor i povezujemo ideje. Sve to ga održava aktivnim.
Društveni život takođe pomaže u smanjenju stresa. A dugotrajan stres može loše uticati na mozak, posebno na delove koji su važni za pamćenje.
Zato je korisno da:
- razgovarate sa prijateljima i porodicom
- učestvujete u grupnim aktivnostima
- delite ideje i mišljenja
- budete deo zajednice
- negujete prijateljstva, čak i u starijem dobu
Nije važno da li je to kafa sa prijateljem, porodični ručak, klub knjige ili običan razgovor u šetnji. Svaki kvalitetan društveni kontakt može pomoći mozgu da ostane aktivan i otporniji.
3. Učite tokom celog života
Mozak voli novine. Kada učimo nešto novo, stvaramo nove veze između nervnih ćelija i jačamo postojeće. Ta sposobnost mozga da se menja i prilagođava zove se neuroplastičnost.
Učenje nije rezervisano samo za školu ili fakultet. Možemo učiti u bilo kom životnom dobu.
To može biti:
- čitanje knjige
- učenje stranog jezika
- sviranje instrumenta
- baštovanstvo
- kuvanje novih jela
- rešavanje zagonetki
- učenje nove veštine
- razgovor o nekoj zanimljivoj temi
Čak i jednostavne aktivnosti, poput baštovanstva ili razgovora o knjizi koju čitate, mogu pozitivno uticati na pamćenje i razmišljanje.
Kako starimo, svakodnevica često postaje rutina. Zato je posebno važno da s vremena na vreme uvedemo nešto novo. Nije potrebno promeniti ceo život — dovoljno je malo izazova, malo radoznalosti i malo upornosti.
Male promene, velika korist
Da bismo zaštitili mozak, ne moramo raditi ništa ekstremno. Dovoljno je da ga redovno pokrećemo.
Možemo izabrati novu rutu za šetnju, pozvati prijatelja na razgovor, pročitati nešto novo ili pokušati da se snađemo bez GPS-a. Sve te male navike pomažu mozgu da ostane aktivan, fleksibilan i snažan.
Najvažnije je da aktivnosti budu prijatne. Kada je nešto zabavno, lakše ćemo nastaviti da to radimo. A upravo u tome je tajna zdravog mozga: koristiti ga često, na različite načine i sa radoznalošću.
