Ovog meseca vlada u Engleskoj pokreće javne konsultacije o strategiji za zdravlje muškaraca. Prema mišljenju stručnjaka, taj potez je odavno bio potreban, jer muškarci imaju znatno veći rizik od prerane smrti nego žene. Ali zašto je zdravlje muškaraca toliko ugroženo — i šta se može učiniti da se situacija poboljša?
Strah od zdravstvenog sistema
Endru Harison vodio je kliniku za zdravlje muškaraca u omladinskom centru u Bredfordu kada je začuo kucanje. Okrenuo se ka vratima, ali tamo nije bilo nikoga. Zatim je čuo kako neko doziva njegovo ime. Pogledao je oko sebe i ugledao mladića na prozoru koji je tražio kondome.
„Bio sam na prvom spratu“, priseća se Harison događaja od pre nekoliko godina. „Momak se popeo uz oluk sa spoljne strane zgrade, jer nije želeo da prođe kroz recepciju i pita za kondome.“
Ova anegdota na mnogo načina oslikava izazove kada je reč o zdravlju muškaraca: sklonost rizičnom ponašanju, ali i nedostatak samopouzdanja i veština za korišćenje zdravstvenih usluga.
Muškarci češće umiru prerano
U Ujedinjenom Kraljevstvu muškarci češće puše, konzumiraju alkohol, koriste droge i imaju povišen holesterol i krvni pritisak.
To su neki od glavnih razloga zbog kojih muškarci žive kraće od žena — u proseku četiri godine manje. Takođe, muškarci imaju gotovo 60% veći rizik da umru pre 75. godine, najčešće od bolesti srca, raka pluća, bolesti jetre ili usled nesreća.
Profesor Alan Vajt, jedan od osnivača humanitarne organizacije Men’s Health Forum i osnivač centra za zdravlje muškaraca pri Univerzitetu Leeds Beckett, smatra da se ovom problemu mora pristupiti mnogo ozbiljnije.
Kao primer navodi pandemiju kovida, tokom koje je umrlo 19.000 više muškaraca nego žena.
„Gde je bilo ogorčenje? Gde je bila pažnja javnosti?“, pita on.
Prema njegovim rečima, previše je jednostavno za loše zdravlje muškaraca kriviti samo njihov stil života.
„To je mnogo složenije od toga“, kaže profesor Vajt.
Biologija, navike i nedostatak zdravstvene pismenosti
Postoje i biološki razlozi. Muški imuni sistem, na primer, manje je efikasan u borbi protiv infekcija. Ipak, kao što pokazuje priča o mladiću koji je tražio kondome, muškarci često nemaju dovoljno razvijene veštine da pristupe zdravstvenim službama.
„Muškarci su manje zdravstveno pismeni“, objašnjava profesor Vajt. „To znači da ne razvijaju dovoljno veštine da govore o svom zdravlju, da prepoznaju simptome i da reaguju na vreme. Zdravstvene navike muškaraca često ostaju iste od tinejdžerskih godina pa sve do četrdesetih. Mnogi godinama ne odu kod zdravstvenog radnika.“
Kod žena je situacija drugačija. Kontracepcija, skrining grlića materice i trudnoća znače da žene češće i redovnije dolaze u kontakt sa zdravstvenim sistemom.
Pritisak da se „bude muško“
Mačizam je takođe važan faktor, smatra Mark Bruks, savetnik za javne politike pri Parlamentarnoj grupi za pitanja muškaraca i dečaka, koja je imala važnu ulogu u podsticanju vlade da razvije strategiju za zdravlje muškaraca.
„U društvu imamo različita očekivanja od muškaraca. Od njih se očekuje da ‘stisnu zube’, da nastave dalje, da budu snažni i izdržljivi“, kaže Bruks.
Ipak, kada se govori o zdravlju muškaraca, posebno je važno obratiti pažnju na uticaj siromaštva i društvene nejednakosti.
Očekivani životni vek muškaraca u 10% najsiromašnijih oblasti čak je deset godina kraći nego u najbogatijim oblastima. Taj jaz je veći nego kod žena. U najugroženijim sredinama muškarac ima 3,5 puta veću verovatnoću da umre pre 75. godine.
„Ne mogu se ignorisati oštre razlike kada je reč o zapostavljenim zajednicama i muškarcima koji rade fizičke poslove, poput građevinarstva i proizvodnje“, kaže Bruks. „Način na koji su zdravstvene usluge organizovane jednostavno ne funkcioniše za muškarce.“
Zdravstvene kontrole nisu dovoljno dostupne
Zdravstveni pregledi u okviru NHS-a nude se svake pete godine osobama između 40 i 74 godine. Smatraju se ključnom merom za rano otkrivanje mnogih bolesti koje dovode do prerane smrti muškaraca. Ipak, manje od četiri od deset muškaraca iskoristi tu mogućnost.
„Nekome ko radi na gradilištu ili u industrijskoj zoni veoma je teško da uzme slobodno vreme — bilo za preventivni pregled, bilo za odlazak kod lekara opšte prakse“, kaže Bruks.
On smatra da bi zaposlenima trebalo omogućiti pravo na dva sata plaćenog odsustva za zdravstveni pregled. Takođe predlaže da se pregledi organizuju tamo gde muškarci rade, na primer u industrijskim zonama.
Međutim, problem nije samo u dostupnosti zdravstvenih usluga, već i u strahu zaposlenih. Neki muškarci u četrdesetim i pedesetim godinama izbegavaju da se suoče sa zdravstvenim problemima, ignorišu prve znake upozorenja ili čak kriju bolest od poslodavaca, jer se plaše posledica po posao.
Mentalno zdravlje i rizik od samoubistva
Brige oko posla, finansijski pritisci i problemi u vezama značajno doprinose visokoj stopi samoubistava među muškarcima. Tri četvrtine osoba koje izvrše samoubistvo su muškarci.
Uprkos tome, samo trećinu ljudi upućenih na psihološke terapije čine muškarci. To može ukazivati na to da usluge mentalnog zdravlja nisu dovoljno prilagođene njihovim potrebama.
„Način na koji su službe organizovane da prepoznaju depresiju i anksioznost ne odgovara uvek načinu na koji ih muškarci ispoljavaju“, kaže profesor Vajt. „Muškarci češće pokazuju bes, zloupotrebljavaju alkohol, povlače se u sebe ili odguruju ljude od sebe.“
Etničke razlike ne smeju se zanemariti
Stručnjaci ističu da je važno prepoznati i etničke razlike u zdravlju muškaraca.
Na primer, crni muškarci u Engleskoj imaju dvostruko veću verovatnoću da dobiju dijagnozu raka prostate. Muškarci indijskog i bangladeškog porekla izloženi su posebno visokom riziku od dijabetesa.
Zato strategija za zdravlje muškaraca ne sme biti jednolična. Ona mora uzeti u obzir različite grupe, njihove potrebe, okolnosti i prepreke sa kojima se suočavaju.
Muškarci žele pomoć — ali na drugačiji način
Sve ovo ne znači da muškarci nisu zainteresovani za sopstveno zdravlje, ističe profesor Pol Galdas, stručnjak za zdravlje muškaraca sa Univerziteta u Jorku.
„Muškarci će se otvoriti i želeće da učestvuju, ali pristup mora biti zasnovan na konkretnim aktivnostima i delovanju“, kaže on.
Profesor Galdas je pomogao u razvoju šestonedeljnog programa mentalne kondicije u saradnji sa pokretom Movember, koji se bavi zdravljem muškaraca. Program je najpre testiran među zdravstvenim radnicima NHS-a nakon pandemije kovida, a sada ga koristi fudbalski klub Leeds United za svoje mlade igrače.
Učesnici dobijaju podršku da razumeju kako ponašanje utiče na raspoloženje. Ohrabruju se da prate svoje navike i postavljaju ciljeve vezane za zdrave aktivnosti.
„To može biti šetnja, druženje sa prijateljima, igranje golfa ili razvijanje veština rešavanja problema radi zaštite mentalnog zdravlja. Dobro mentalno zdravlje vodi ka boljem fizičkom zdravlju“, objašnjava Galdas.
Zajednica kao ključ podrške
Slične inicijative zasnovane na aktivnostima postoje u brojnim lokalnim zajednicama, gde humanitarne organizacije, lokalne vlasti i muške grupe sarađuju na programima podrške.
Jedan od najpoznatijih primera je pokret Men’s Sheds. On okuplja muškarce kroz praktične projekte, stvarajući prostor za druženje, povezivanje i međusobnu podršku.
Profesor Vajt smatra da je sada pravi trenutak da se nadograde postojeći temelji. Nacionalna strategija za zdravlje muškaraca, kaže on, mogla bi da „usmeri svetlo reflektora“ na ovaj problem — slično kao što je strategija za zdravlje žena 2022. godine dovela do stvaranja mreže centara za zdravlje žena i imenovanja državnih predstavnika za tu oblast.
Poziv na buđenje
Profesor Vajt želi da nova strategija bude i „poziv na buđenje“ za same muškarce. Prema njegovim rečima, postoje jednostavni koraci koje svaki muškarac može da preduzme.
„Obratite pažnju na obim struka. Ako imate višak kilograma, ako vam je stomak prevelik, pokušajte nešto da promenite. Krećite se, izlazite, razgovarajte sa ljudima.“
Njegova poruka je jasna:
„Iskoristite svaku priliku za zdravstveni pregled ili skrining. A ako primetite promene na telu ili u načinu na koji se nosite sa problemima — potražite pomoć.“
Zaključak
Zdravlje muškaraca nije samo pitanje individualnih izbora. Ono je povezano sa biologijom, društvenim očekivanjima, radnim uslovima, siromaštvom, pristupom zdravstvenim uslugama i načinom na koji muškarci uče — ili ne uče — da govore o svom zdravlju.
Nova strategija mogla bi da bude važan korak ka tome da se muškarci ranije uključe u zdravstveni sistem, da preventivni pregledi postanu dostupniji i da se mentalno zdravlje muškaraca prepozna na način koji odgovara njihovim stvarnim iskustvima.
Jer poruka stručnjaka je jednostavna: muškarci ne moraju da čekaju da problem postane ozbiljan da bi potražili pomoć.
