Način na koji razmišljamo o sopstvenim godinama mogao bi da ima mnogo veći uticaj na naše zdravlje nego što pretpostavljamo. Istraživanja pokazuju da pozitivan stav prema starenju može doprineti boljem fizičkom i mentalnom zdravlju, očuvanju pamćenja, pa čak i dugovečnosti. Međutim, predrasude o godinama često nas sprečavaju da iskoristimo sopstvene mogućnosti.
Starenje je prirodan proces, ali način na koji ga doživljavamo u velikoj meri oblikuje društvo. Od najranijeg detinjstva slušamo šta je primereno određenim godinama, kada smo prestari za nove početke i koje aktivnosti bi trebalo da prepustimo mlađim generacijama.
Problem nastaje kada takve poruke prihvatimo kao činjenice i počnemo da ograničavamo sopstvene mogućnosti.
Prema globalnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, starosna diskriminacija, poznata i kao ejdžizam, može promeniti način na koji doživljavamo sami sebe. Ona podrazumeva predrasude, stereotipe i diskriminatorno ponašanje zasnovano na nečijim godinama.
Iako može pogoditi sve generacije, najčešće se povezuje sa starijim osobama. Američko istraživanje sprovedeno među 2.000 ljudi starosti od 50 do 80 godina pokazalo je da je čak 93 odsto ispitanika doživelo neki oblik svakodnevne starosne diskriminacije.
Ipak, naučna istraživanja donose i ohrabrujuće rezultate: promena načina na koji posmatramo starenje mogla bi pozitivno da utiče na naše zdravlje i životni vek.
Starenje nije neprijatelj, već uspeh savremene medicine
„Starenje nije razorna sila. Ono je zapravo izuzetno dostignuće savremenog sistema javnog zdravlja“, ističe Parminder Rajna, naučni direktor Instituta za istraživanje starenja pri kanadskom Univerzitetu Makmaster.
Njegova izjava dovodi u pitanje način na koji društvo govori o starosti. U medijima se porast broja starijih ljudi ponekad opisuje izrazom „srebrni cunami“, koji stvara utisak da je starenje stanovništva svojevrsna katastrofa.
Međutim, činjenica da ljudi danas mogu da žive duže predstavlja jedno od najznačajnijih dostignuća medicine i javnog zdravlja.
Problem nije u tome što starimo, već u negativnim očekivanjima koja povezujemo sa godinama.
Istraživanja pokazuju da deca mogu usvojiti starosne predrasude već sa tri godine. Porodica, mediji i društveno okruženje oblikuju njihove stavove mnogo pre nego što počnu da razmišljaju o sopstvenom starenju.
Zbog toga stručnjaci ističu važnost obrazovanja koje bi deci pomoglo da starenje razumeju kao prirodan deo života, a ne kao proces koji nužno podrazumeva gubitak sposobnosti i samostalnosti.
Kako negativna uverenja postaju prepreka zdravom starenju?
Jedan od najzanimljivijih psiholoških fenomena povezanih sa starosnom diskriminacijom jeste takozvano samoispunjavajuće proročanstvo.
Kada osoba neprestano sluša da su stariji ljudi fizički slabi, zaboravni ili nesposobni za učenje, postoji mogućnost da će i sama početi da veruje u takve stereotipe.
Vremenom ta uverenja mogu uticati na njeno ponašanje.
Na primer, neko može odustati od učenja stranog jezika, bavljenja sportom ili započinjanja novog hobija samo zato što smatra da je za to prestar.
Ovaj proces objašnjava teorija usvajanja stereotipa, prema kojoj društvena očekivanja mogu postepeno postati deo našeg identiteta i uticati na svakodnevno funkcionisanje.
Hana Svift, stručnjakinja za socijalnu i organizacionu psihologiju sa Univerziteta u Kentu, objašnjava da negativni stereotipi mogu izazvati anksioznost i strah od neuspeha.
Istraživanja pokazuju da starije osobe ponekad ostvaruju slabije rezultate na određenim zadacima kada ih neposredno pre toga podsete na njihove godine. Jedno od mogućih objašnjenja jeste dodatni psihološki pritisak izazvan strahom da će potvrditi postojeće predrasude.
Kako predrasude o godinama utiču na svakodnevni život?
Najčešći negativni stereotipi ne utiču samo na način na koji društvo posmatra starije ljude. Oni mogu oblikovati i lična očekivanja, odluke i ponašanje.
| Negativno uverenje | Moguća posledica | Šta pokazuju istraživanja |
|---|---|---|
| Stariji ljudi ne mogu da nauče nove veštine. | Odustajanje od učenja i novih interesovanja. | Usvajanje novih veština moguće je i u poznijim godinama, a određene aktivnosti mogu poboljšati pamćenje. |
| Starenje neizbežno znači fizičku nemoć. | Smanjena fizička aktivnost i gubitak samopouzdanja. | Mnogi stariji ljudi mogu uspešno da treniraju, razvijaju mišiće i očuvaju samostalnost. |
| Godine određuju šta je društveno prihvatljivo. | Povlačenje iz pojedinih aktivnosti i društvenog života. | Mnoga starosna ograničenja predstavljaju društvene norme, a ne stvarne prepreke. |
| Sa godinama opadaju sve mentalne sposobnosti. | Strah od neuspeha i izbegavanje intelektualnih izazova. | Kontinuirano učenje i bavljenje zahtevnijim aktivnostima mogu doprineti očuvanju određenih kognitivnih funkcija. |
Tabela pokazuje da između stvarnih promena koje donosi starenje i društveno nametnutih ograničenja postoji značajna razlika.
Stručnjaci zato upozoravaju da ne bi trebalo automatski pretpostavljati da su godine prepreka za određene aktivnosti.
Pozitivan stav prema starenju povezan je sa dužim životom
Posebnu pažnju naučne javnosti privukla su istraživanja profesorke epidemiologije i psihologije Beke Levi sa Univerziteta Jejl.
Ona je ustanovila da su osobe koje su imale pozitivniji stav prema sopstvenim godinama u proseku živele 7,5 godina duže od onih sa negativnijim uverenjima o starenju.
Prema njenim rečima, slični rezultati dobijeni su i u istraživanjima sprovedenim u drugim zemljama.
Pored povezanosti sa dužim životnim vekom, pozitivan odnos prema starenju mogao bi da ima značajnu ulogu i u očuvanju kognitivnih sposobnosti.
Levi je utvrdila da su osobe sa pozitivnijim uverenjima o starenju pokazivale bolje rezultate na testovima pamćenja, kao i niže nivoe određenih moždanih biomarkera povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Kod njih je zabeleženo i manje smanjenje hipokampusa, dela mozga koji ima važnu ulogu u pamćenju.
Važno je, međutim, naglasiti da ova istraživanja ukazuju na povezanost, a ne dokazuju da pozitivan stav sam po sebi produžava život ili sprečava nastanak bolesti.
Zašto su društvene veze toliko važne?
Na kvalitet života u poznijim godinama ne utiču samo fizičko zdravlje i lična uverenja. Veliku ulogu imaju porodica, prijatelji i osećaj pripadnosti zajednici.
Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da je 85 odsto ispitanika imalo najmanje jedan pozitivan primer uspešnog starenja, najčešće među roditeljima, bakama i dekama.
Osobe koje su imale takve uzore pokazivale su manje negativnih stavova prema starenju.
Istraživanja takođe ukazuju na to da programi koji povezuju mlađe i starije generacije mogu značajno da smanje starosne predrasude.
Zanimljiv primer predstavljaju takozvane plave zone, područja sveta poznata po velikom broju dugovečnih stanovnika. U njima su snažne društvene veze i višegeneracijski način života česta pojava.
Takvo okruženje može doprineti smanjenju usamljenosti i jačanju osećaja pripadnosti, što predstavlja važan deo kvalitetnog života.
Kulturni odnos prema starijima takođe se razlikuje širom sveta. U Japanu se, na primer, svakog trećeg ponedeljka u septembru obeležava Dan poštovanja starijih osoba, dok u brojnim starosedelačkim zajednicama stariji članovi društva imaju važnu ulogu u očuvanju tradicije i prenošenju znanja.
Ovi primeri podsećaju da starenje ne mora da se posmatra isključivo kroz ograničenja, već i kroz iskustvo, mudrost i doprinos zajednici.
„Često govorimo da je za odgajanje deteta potrebno čitavo selo. Zašto onda ne kažemo da je za podršku starijoj osobi potrebna čitava zajednica?“, pita Rajna.
Kako možemo promeniti način na koji razmišljamo o godinama?
Profesorka Beka Levi razvila je jednostavnu ABC metodu koja pomaže ljudima da prepoznaju i preispitaju negativna uverenja o starenju.
Metoda, predstavljena u njenoj knjizi Breaking the Age Code, obuhvata tri osnovna koraka.
1. Prepoznajte sopstvena uverenja
Prvi korak je razvijanje svesti o porukama koje svakodnevno dobijamo o starenju.
Levi predlaže vođenje dnevnika tokom jedne nedelje. Potrebno je zapisivati komentare, reklame, medijske sadržaje i sopstvene misli koje sadrže pretpostavke o godinama.
Na taj način lakše možemo prepoznati negativne stereotipe koje smo možda nesvesno prihvatili.
2. Prepoznajte stvarni uzrok problema
Drugi korak podrazumeva razlikovanje posledica starenja od problema koje izaziva starosna diskriminacija.
Na primer, ako se starijoj osobi uskrati određena preventivna zdravstvena usluga samo zbog godina, važno je preispitati da li je odluka zasnovana na njenim stvarnim zdravstvenim potrebama ili na predrasudama.
Levi upozorava da određene probleme često automatski pripisujemo starenju, iako njihovi uzroci mogu biti društveni.
3. Preispitajte stereotipe
Treći korak odnosi se na aktivno preispitivanje negativnih uverenja.
Umesto da prihvatimo tvrdnju da sa godinama neizbežno gubimo sposobnost učenja, možemo se osloniti na istraživanja koja pokazuju da savladavanje novih veština može imati pozitivan uticaj na pamćenje.
Jedna studija pokazala je da kontinuirano učenje zahtevnijih aktivnosti, poput digitalne fotografije ili izrade prekrivača, može doprineti poboljšanju pamćenja kod starijih osoba.
Suština ove metode nije u negiranju prirodnih promena koje prate starenje, već u odbacivanju nepotrebnih ograničenja zasnovanih na predrasudama.
Godine nisu granica naših mogućnosti
Starosna diskriminacija jedna je od retkih vrsta predrasuda sa kojima će se većina ljudi verovatno suočiti u nekom periodu života.
Zbog toga promena društvenog odnosa prema starenju nije važna samo za današnje starije generacije, već i za sve one koje tek očekuju poznije životne godine.
Naučna istraživanja sugerišu da pozitivan odnos prema godinama, održavanje društvenih veza i spremnost za sticanje novih iskustava mogu biti važni za kvalitet života.
To ne znači da pozitivan stav može ukloniti sve zdravstvene izazove ili zaustaviti biološko starenje. Međutim, preispitivanje predrasuda može nam pomoći da svoje mogućnosti ne ograničavamo unapred.
Umesto da godine posmatramo isključivo kroz ono što gubimo, možemo ih sagledati i kroz ono što stičemo: iskustvo, znanje, nove odnose i prilike za lični razvoj.
Jer starenje nije prepreka koju treba savladati, već prirodan deo života koji možemo naučiti da prihvatimo bez nepotrebnih ograničenja.
