Posle skoro 100 godina razvoja, terapije koje jačaju imuni sistem kako bi se borio protiv raka konačno dostižu pun značaj — i spasavaju živote pacijenata.
Kada je 71-godišnja Morin Sajderis lečena od raka debelog creva 2008. godine, morala je na operaciju. Lečenje je bilo uspešno, ali je oporavak posle zahvata bio veoma težak.
Četrnaest godina kasnije, Sajderis, koja živi u Njujorku, dobila je dijagnozu raka jednjaka — a ovoga puta njeno lečenje, u okviru kliničkog ispitivanja, izgledalo je potpuno drugačije. Na svake tri nedelje odlazila je u Memorijalni centar za rak Sloan Ketering u Njujorku na infuzije leka dostarlimab, koje su trajale 45 minuta.
Posle samo četiri meseca lečenja, njen tumor je nestao — bez operacije, hemoterapije ili zračenja, a jedina ozbiljnija nuspojava bila je adrenalna insuficijencija koja izaziva umor. „Neverovatno je“, kaže ona. „Gotovo kao naučna fantastika.“
Stvarnost, a ne naučna fantastika
Ipak, to je stvarnost. Sajderis je jedna od sve većeg broja pacijenata koji imaju korist od imunoterapije u lečenju raka, metode koja konačno pokazuje puni potencijal posle više od jednog veka razvoja.
Ona donosi obećanje personalizovane terapije, dugotrajne remisije raka i manje nuspojava nego drugi oblici lečenja, kao što su hemoterapija i radioterapija.
„Ljudi žive, i to kvalitetno žive. Govorimo o izlečenjima“, rekla je Dženifer Vargo, profesorka hirurške onkologije i istraživač imunoterapije u centru MD Anderson u Teksasu.
Kako imuni sistem prepoznaje rak
Telo ima prirodnu sposobnost da „otkrije i eliminiše ćelije koje ne liče na vas“, objašnjava Karen Knudsen, izvršna direktorka Parker instituta za imunoterapiju raka, američke neprofitne organizacije koja podstiče razvoj imunoterapije.
Ako sve funkcioniše kako treba, to bi trebalo da obuhvati i ćelije koje su postale kancerogene. Međutim, ponekad ćelije raka uspeju da izbegnu ili nadmudre taj sistem, što dovodi do opasnog nekontrolisanog rasta. One se kriju naočigled, ne razlikujući se od zdravih ćelija koje ih okružuju.
Cilj imunoterapije je da razotkrije te ćelije raka kako bi ih imuni sistem prepoznao onakvima kakve jesu. Ona jača odbrambene sposobnosti imunog sistema kako bi mogao da pronađe i uništi kancerogene ćelije — sa potencijalno izuzetnim rezultatima.
Kako imunoterapija danas deluje protiv raka
Dva najpoznatija oblika imunoterapije su CAR T-ćelijska terapija i inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka.
CAR T-ćelijska terapija podrazumeva izdvajanje T ćelija iz krvi pacijenta. Te ćelije se zatim u laboratoriji menjaju tako da mogu da pronađu i napadnu ćelije raka, a potom se vraćaju u organizam. Ove terapije se trenutno koriste za lečenje raka krvi.
S druge strane, inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka su lekovi koji isključuju ugrađeni „prekidač za gašenje“ u imunom sistemu. Taj zaštitni mehanizam ima važnu ulogu — sprečava preterano agresivne imune reakcije koje mogu da oštete zdrave ćelije. Neke ćelije raka, međutim, uspevaju da uključe taj prekidač i na taj način zaustave T ćelije, pa izbegnu otkrivanje. Inhibitori to sprečavaju, što omogućava T ćelijama da prepoznaju ćelije raka kao pretnju i napadnu ih.
Naučnici koji su razvili ovu inovaciju dobili su Nobelovu nagradu 2018. godine, a ovi lekovi se danas koriste kod mnogih vrsta raka.
Ograničenja postojećih terapija
Ipak, obe metode imaju svoja ograničenja. Iako istraživanja i dalje traju, naučnici se muče da CAR T-ćelijsku terapiju učine efikasnom protiv čvrstih tumora, za razliku od raka krvi, a oni čine više od 90% novih dijagnoza. Ova terapija je takođe skupa i složena za primenu.
Inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka, s druge strane, mogu izazvati čitav spektar nuspojava, kaže Samra Turajlić, medicinska onkološkinja sa instituta Frensis Krik u Londonu.
To je zato što su „prekidači za gašenje“ u imunom sistemu tu da spreče telo da napada sopstvena tkiva, pa njihovo uklanjanje može ugroziti i zdrave ćelije, a ne samo tumore. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, česte nuspojave su osip na koži, dijareja i umor, dok u retkim slučajevima može doći do upale jetre, srca i bubrega.
Takav rizik može biti prihvatljiv ako lek uspešno kontroliše agresivan rak. Ali to nije uvek slučaj. Veliki problem u onkologiji jeste to što nijedna imunoterapija ne deluje kod svih pacijenata. Razlozi mogu biti brojni — od same strukture tumora, koja može otežati pristup imunom sistemu, do osobina imunih ćelija.
Uopšteno gledano, između 20% i 40% pacijenata reaguje na imunoterapiju. To znači da se veliki broj ljudi izlaže nuspojavama, gubitku vremena i lažnoj nadi, a da pri tome nema značajnu korist.
Višestruki pristupi za bolje rezultate
Kako više pacijenata može imati koristi od imunoterapije? Istraživači tom problemu pristupaju iz više uglova.
Istraživanje Dženifer Vargo, iako još u početnoj fazi, pokazuje da pacijenti koji se hrane ishranom bogatom vlaknima mogu imati bolje rezultate zahvaljujući promenama u crevnom mikrobiomu, koji može uticati i na imuni sistem i na tumor.
Druga iznenađujuća istraživanja pokazuju da statini, jeftini i dostupni lekovi za snižavanje holesterola, mogu pojačati efekte imunoterapije zahvaljujući neočekivanim promenama u komunikaciji među ćelijama.
Čak i vreme primene terapije može biti važno, jer neka novija istraživanja nagoveštavaju da pacijenti koji terapiju dobijaju ranije tokom dana imaju bolje rezultate od onih koji je primaju kasnije.
Kombinovanje terapija
Kombinovanje imunoterapije sa drugim načinima lečenja raka, kao što su zračenje ili ultrazvuk, može biti još jedan način da se poveća uspešnost.
„Zračenje zapravo može da učini tumor vidljivim imunom sistemu“, objašnjava Sandra Demarija iz medicinskog centra Vajl Kornel, koja je istraživala ovaj kombinovani pristup.
Terapija ultrazvukom, koja koristi visokofrekventne zvučne talase za napad na tumore, mogla bi da ima sličan efekat.
Lečenje prilagođeno pacijentu
Drugi istraživači koriste mogućnost prilagođavanja koju imunoterapija pruža i pažljivo biraju koji pacijent treba da dobije koji tretman.
„Sada možemo da pređemo na lečenje ne samo raka, već zaista samog pacijenta“, rekla je Sandra Demarija.
Personalizovana medicina izaziva veliko interesovanje u mnogim oblastima, ali Knudsen naglašava da je ona posebno važna u onkologiji, zbog velike raznolikosti same bolesti.
„Rak nije jedna bolest“, kaže ona. „To je 200 različitih bolesti, koje nastaju iz različitih razloga i moraju se lečiti na različite načine.“
Čak i dva pacijenta sa potpuno istom vrstom i stadijumom raka mogu imati različitu bolest na ćelijskom nivou.
Obećavajući rezultati kliničkih ispitivanja
Naučnici iz Memorijalnog centra Sloan Ketering već su ispitali jednu obećavajuću strategiju, zasnovanu na otkriću da tumori sa određenim genetskim profilom dobro reaguju na inhibitore imunoloških kontrolnih tačaka kao što je dostarlimab.
U dva manja ispitivanja iz 2022. i 2024. godine, kod lečenja raka rektuma sa ovim profilom, terapija je potpuno uklonila tumore.
Tim je zatim proširio istraživanje na 117 pacijenata sa različitim vrstama tumora — uključujući rak jednjaka, bešike i želuca — koji su imali isti genetski potpis. Od 103 osobe koje su završile puni tok lečenja, kod 84, uključujući i Sajderis, tumori su potpuno nestali, a samo dve osobe morale su na dodatnu operaciju.
Istraživači iz centra MD Anderson prijavili su slične rezultate koristeći drugi inhibitor kontrolnih tačaka. Druge grupe pokazale su i da, čak i kada pacijenti ipak moraju na operaciju, ishodi mogu biti bolji ako se tumor prethodno napadne imunoterapijom.
Manje invazivna budućnost lečenja
Iako je potrebno još istraživanja, ovakvi rezultati ulivaju nadu jer otvaraju vrata manje invazivnoj, a veoma efikasnoj eri lečenja, kaže Luis Dijaz, šef onkologije čvrstih tumora u Memorijalnom centru Sloan Ketering.
„Moramo preći iz srednjeg veka u moderno doba“, rekao je on. „Uklanjanje rektuma, želuca ili bešike — moramo biti bolji od toga.“
Problem je u tome što samo oko 5% tumora ima genetski sastav koji ih čini pogodnim za ovakvu imunoterapiju bez operacije.
„Za ostalih 95% potrebno je nešto jednako dobro“, kaže Dijaz.
Obećanje vakcina protiv raka
Zbog toga istraživači i dalje traže nove pristupe imunoterapiji i pokušavaju da unaprede starije metode — kao što su vakcine protiv raka.
Tradicionalne vakcine upoznaju telo sa delovima patogena, poput virusa, kako bi organizam mogao da uvežba imuni odgovor. Sličan princip mogao bi da funkcioniše i kod raka, kaže Knudsen — samo što bi se ovde koristio za lečenje bolesti, a ne za prevenciju.
Ćelije raka na svojoj površini imaju različite proteine. Pomoću tehnologije vakcina, istraživači bi mogli da nauče imuni sistem pacijenta da prepozna i napadne te proteine, čime bi se pokrenuo snažan odgovor protiv konkretnog raka.
Prvi dokazi o uspehu personalizovanih vakcina
Već postoje prvi dokazi koji podržavaju ovaj pristup. Istraživači sa instituta Dana-Farber u SAD nedavno su napravili personalizovane vakcine za devet osoba sa vrstom raka bubrega.
Nakon što su njihovi tumori hirurški uklonjeni, pacijenti su vakcinisani kako bi se organizam oslobodio preostalih tumorskih ćelija.
U istraživanju objavljenom 2025. godine, tim je naveo da je svih devet pacijenata razvilo ciljani imuni odgovor protiv raka i da su godinama nakon operacije ostali bez bolesti.
Personalizovane vakcine su takođe pokazale obećavajuće rezultate u lečenju melanoma.
„Pred nama je hrabar novi svet“, kaže Knudsen. „To je pravo značenje precizne medicine. Sada možda možemo da na veoma brz način razvijemo strategije vakcinacije upravo protiv tumora koji vi imate.“
Put pred naukom
Uprkos ovom uzbuđenju, put koji predstoji i dalje je dug.
Potrebno je više studija kako bi se potvrdile neke od ohrabrujućih metoda koje se trenutno ispituju i kako bi se došlo do budućnosti u kojoj će lekari moći precizno i pouzdano da usklade pacijente sa terapijama koje deluju baš na njihov rak.
„Bilo je mnogo obećavajućih meta i novih agenasa koji nisu napredovali dalje od ranih faza kliničkih ispitivanja“, upozorava Demarija.
Moguće je i da jedan deo pacijenata neće reagovati ni na jednu vrstu imunoterapije, kaže Dijaz. Različiti tumori imaju različite „supermoći“ koje im omogućavaju da rastu i opstaju, a imuni sistem je bolji protivnik nekima nego drugima.
Nada za pacijente
Ali za pacijente koji reaguju na terapiju, imunoterapija se već pokazuje kao nešto što ne samo da spasava život, već ga i menja iz korena.
Sajderis, pacijentkinja iz Njujorka koja je učestvovala u Dijazovom istraživanju, oseća da je deo svetlije budućnosti onkologije.
„Idemo u zaista sjajnom pravcu“, kaže ona. „Jedan od lekara mi je rekao da će za deset godina svaka hemoterapija i zračenje delovati kao puštanje krvi — toliko zastarelo.“
Mogu i ovaj tekst da skratim i sredim da zvuči više kao školski referat, a manje kao novinski članak.
