Drevne žitarice su poslednjih godina ponovo postale popularne. Često se predstavljaju kao zdravija i prirodnija alternativa modernim žitaricama, ali naučnici kažu da priča nije baš tako jednostavna.
One svakako imaju svoje prednosti, ali nije dovoljno samo da neka žitarica bude „drevna“ da bi automatski bila bolja za zdravlje.
Šta su drevne žitarice?
Drevne žitarice su vrste koje su se vrlo malo promenile tokom stotina, pa čak i hiljada godina. Za razliku od modernih useva, koje su ljudi dugo ukrštali i prilagođavali kako bi dali veći prinos ili bolji ukus, drevne žitarice su zadržale više osobina svojih divljih predaka.
U ovu grupu često se ubrajaju:
- spelta
- emmer
- einkorn
- ječam
- proso
- kinoa
- čia semenke
- fonio
Neke od njih uzgajane su još u neolitu, pre više hiljada godina, dok se ječam pominje i u najstarijim zapisima ljudske civilizacije.
Žitarice i integralne žitarice — u čemu je razlika?
Žitarice kao što su pirinač, pšenica, ovas i kukuruz važan su deo ishrane širom sveta. One nam daju ugljene hidrate, vlakna i deo proteina.
Međutim, velika razlika postoji između integralnih i rafinisanih žitarica.
Integralne žitarice zadržavaju sva tri prirodna dela zrna:
Mekinje — bogate vlaknima.
Endosperm — glavni izvor skroba i energije.
Klicu — bogatu vitaminima, mineralima i zdravim mastima.
Zato integralne žitarice obično imaju više vlakana, vitamina, minerala i antioksidanasa.
Rafinisane žitarice su prerađene. Tokom prerade uklanjaju se mekinje i klica, pa se gubi deo korisnih materija. Takvi proizvodi često imaju duži rok trajanja i blaži ukus, ali manje hranljivih sastojaka.
Zašto su integralne žitarice važne?
Istraživanja povezuju ishranu bogatu integralnim žitaricama sa manjim rizikom od različitih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak i neke vrste raka.
Ipak, naučnici upozoravaju da ove rezultate treba posmatrati pažljivo. Ljudi koji jedu više integralnih žitarica često imaju i druge zdrave navike: jedu više voća i povrća, manje prerađenog mesa i generalno vode računa o ishrani.
Drugim rečima, teško je uvek znati da li je korist samo od žitarica ili od celokupnog načina života.
Kako su nastale moderne žitarice?
Moderne žitarice nisu „veštačke“, ali jesu rezultat dugog procesa selekcije.
Ljudi su kroz istoriju birali biljke koje daju veći prinos, lakše se uzgajaju, bolje podnose uslove ili daju ukusnije proizvode.
Na primer, današnji kukuruz potiče od divlje trave zvane teosinte, koja je imala mnogo manja zrna. Moderna pšenica nastala je ukrštanjem starijih vrsta, među kojima su emmer i spelta.
Zahvaljujući toj selekciji, moderne žitarice često daju više hrane po hektaru i pogodnije su za masovnu proizvodnju.
Da li su drevne žitarice zdravije?
Odgovor je: mogu biti korisne, ali nisu čarobno rešenje.
Jedna od njihovih prednosti je to što neke sadrže malo ili nimalo glutena. Na primer, proso ne pripada istoj porodici kao pšenica, dok je kinoa zapravo seme, a ne prava žitarica. Zato mogu biti dobar izbor za ljude koji ne podnose gluten ili žele raznovrsniju ishranu.
Neka istraživanja povezuju kinou sa boljom regulacijom šećera u krvi, što može biti korisno za osobe koje imaju rizik od dijabetesa.
Ipak, kada se posmatraju hranljive vrednosti, razlike između drevnih i modernih žitarica nisu uvek ogromne. Stručnjaci kažu da je mnogo važnije da li žitaricu jedemo kao integralnu ili rafinisanu.
Integralna moderna žitarica često može biti bolji izbor od rafinisane drevne žitarice.
Zašto onda deluju zdravije?
Jedan od razloga je način na koji ih najčešće jedemo.
Drevne žitarice se često koriste u celovitijem obliku — kao cela zrna, kaše, salate ili brašna sa više vlakana. Zbog toga mogu sadržati više vitamina, minerala i vlakana u odnosu na rafinisane proizvode od bele pšenice.
Dakle, korist ne dolazi uvek iz same činjenice da je žitarica drevna, već iz toga što je manje prerađena.
Drevne žitarice i klimatske promene
Još jedan razlog za povratak drevnih žitarica jeste njihova otpornost.
Neke od njih bolje podnose sušu, siromašnije zemljište i teže uslove uzgoja. To može biti važno u budućnosti, posebno zbog klimatskih promena i potrebe za stabilnijom proizvodnjom hrane.
Na primer, u nekim delovima Turske poljoprivrednici ponovo uvode stare sorte pšenice kako bi poboljšali zemljište. U Zapadnoj Africi istraživači rade na obnovi uzgoja fonija, drevne žitarice koja dobro podnosi sušu.
Najbolja strategija: raznovrsnost
Naučnici se uglavnom slažu u jednom: nije potrebno birati samo drevne ili samo moderne žitarice.
Najbolje je jesti različite vrste žitarica, po mogućstvu u integralnom obliku. Tako telo dobija širi spektar vlakana, vitamina, minerala i drugih korisnih materija.
Dobra kombinacija može uključivati:
- ovas
- integralni pirinač
- ječam
- heljdu
- proso
- kinou
- speltu
- integralnu pšenicu
- kukuruz
- raž
Zaključak: nisu magične, ali jesu vredne pažnje
Drevne žitarice mogu biti odličan dodatak ishrani. One donose raznovrsnost, često su manje prerađene i neke od njih mogu biti korisne za ljude koji izbegavaju gluten.
Ipak, nije dovoljno da nešto bude „drevno“ da bi automatski bilo zdravije. Najvažnije je birati integralne, što manje prerađene žitarice i jesti ih kao deo raznovrsne ishrane.
Drugim rečima: ne mora svaka žitarica biti drevna — važno je da bude kvalitetna, celovita i deo uravnoteženog tanjira.
