U Australiji raste broj recepata za psihodelične supstance i medicinski kanabis, posebno za lečenje mentalnih poremećaja poput depresije. Ipak, tri nova istraživanja pokazuju da dokazi o njihovoj efikasnosti i dalje nisu dovoljno jaki.
Stručnjaci zato upozoravaju da ove terapije ne treba posmatrati kao brzo ili sigurno rešenje, naročito kada već postoje standardni tretmani koji su bolje istraženi.
Šta su pokazale nove studije?
Dve studije objavljene u časopisu JAMA Psychiatry bavile su se psihodelicima i depresijom.
1. Psihodelici nisu bili bolji od antidepresiva
Prva studija analizirala je klinička ispitivanja koja su uključivala:
- LSD
- psilocibin
- pejotl
- ajahuasku
Zaključak je bio da ove supstance nisu pokazale bolje rezultate od klasičnih antidepresiva u lečenju depresije.
2. Rezultati za psilocibin su bili nejasni
Druga studija ispitivala je psilocibin, aktivni sastojak “magičnih pečuraka”, ali rezultati nisu dali jasan odgovor o dugoročnom efektu.
Ni za kanabis nema dovoljno dokaza
Treća studija, objavljena u časopisu The Lancet, analizirala je 54 klinička ispitivanja i zaključila da ne postoje dokazi da su kanabis i kanabinoidi efikasni u lečenju:
- depresije
- anksioznosti
- posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)
Iako su se pojavili određeni nagoveštaji da bi kanabinoidi mogli pomoći kod nekih drugih stanja, poput nesanice ili Touretteovog sindroma, za najčešće mentalne poremećaje dokazi nisu potvrđeni.
Zašto je teško proučavati ove supstance?
Jedan od glavnih problema je to što je kod ovakvih terapija teško sprovesti tzv. dvostruko slepu studiju, koja je zlatni standard u medicini.
Kod klasičnih istraživanja pacijenti ne znaju da li dobijaju pravi lek ili placebo. Kod psihodelika i kanabisa to je mnogo teže, jer učesnici često vrlo brzo primete šta su uzeli.
To može uticati na rezultate i otežati objektivno poređenje sa standardnim lekovima.
Problem “hajpa” oko psihodelične terapije
Psiholozi upozoravaju da je interesovanje javnosti za psihodelike često veće od onoga što dokazi trenutno podržavaju.
Iako postoje teorijski razlozi da psihodelična terapija može pomoći određenim pacijentima, istraživanja i dalje imaju ozbiljna metodološka ograničenja.
Zbog toga stručnjaci smatraju da je važno:
- nastaviti istraživanja
- pažljivo birati pacijente
- ne stvarati nerealna očekivanja
Psihoterapija je ključni deo procesa
Jedan od važnih zaključaka stručnjaka jeste da se psihodelici ne mogu posmatrati odvojeno od psihoterapijske podrške.
Neuropsihološkinja Susan Rossell naglašava da je tokom i nakon ovakvih tretmana veoma važno da pacijenti imaju podršku obučenih terapeuta koji im pomažu da obrade iskustvo.
Bez toga, postoji rizik da osoba izađe iz procesa još zbunjenija ili u lošijem stanju nego ranije.
Ne bi trebalo da budu prva opcija
Iako pojedini stručnjaci i dalje veruju da psihodelici mogu imati mesto u lečenju depresije, smatraju da ove terapije treba koristiti oprezno i tek nakon što druge proverene metode nisu dale rezultat.
Drugim rečima:
- nisu za svakoga
- nisu bez rizika
- ne bi trebalo da budu prvi izbor u lečenju mentalnih poremećaja
Rizici postoje
Stručnjaci upozoravaju da i psihodelici i kanabis mogu pogoršati neka mentalna stanja, posebno kod osoba koje imaju sklonost ka psihozi ili drugim ozbiljnim psihijatrijskim problemima.
Zato je važno da se svaka ovakva terapija sprovodi uz:
- stručni nadzor
- jasne kriterijume
- ozbiljnu procenu bezbednosti
Zaključak
Nova istraživanja pokazuju da psihodelici i medicinski kanabis za sada nemaju dovoljno jakih dokaza da bi se smatrali pouzdanim tretmanima za depresiju, anksioznost ili PTSP.
To ne znači da nemaju potencijal, već da je potrebno mnogo više kvalitetnih istraživanja pre nego što postanu široko prihvaćeni kao standardna terapija.
Za sada, stručnjaci poručuju: oprez, dobra procena i oslanjanje na proverene tretmane ostaju najvažniji.
