Psihosocijalni rizici i njihove posledice po mentalno i fizičko zdravlje predstavljaju jedan od najvećih izazova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR). Pored negativnog uticaja na zdravlje pojedinca, ovi rizici mogu značajno umanjiti efikasnost organizacija, ali i negativno uticati na nacionalne ekonomije.
Stres, anksioznost i depresija čine drugi najčešći zdravstveni problem povezan sa radom kod evropskih radnika. Iako se sve više govori o mentalnom zdravlju, mnogi zaposleni i dalje izbegavaju da otvoreno pričaju o tim temama zbog straha od stigmatizacije.
Istraživanja pokazuju da skoro 45% zaposlenih izjavljuje da je izloženo faktorima rizika koji mogu negativno uticati na njihovo mentalno zdravlje. Međutim, kada se ovi problemi posmatraju kao organizacioni, a ne lični, mogu se rešavati na isti sistematičan način kao i drugi rizici na radu.
Šta su psihosocijalni rizici?
Psihosocijalni rizici nastaju kao posledica lošeg dizajna posla, neadekvatne organizacije i upravljanja, kao i loših međuljudskih odnosa na radnom mestu. Oni mogu dovesti do negativnih psiholoških, fizičkih i socijalnih posledica.
Primeri radnih uslova koji stvaraju psihosocijalne rizike:
- preveliko radno opterećenje
- nejasne uloge i konfliktni zahtevi
- isključenost iz donošenja odluka
- nedostatak kontrole nad sopstvenim radom
- loše upravljene organizacione promene
- nesigurnost zaposlenja
- loša komunikacija
- nedostatak podrške kolega i nadređenih
- psihološko i seksualno uznemiravanje
- rad sa teškim klijentima, pacijentima ili učenicima
Važno je napomenuti da nije svaki zahtevan posao nužno loš. Ako zaposleni imaju podršku, autonomiju, dobru obuku i jasne ciljeve, čak i izazovan posao može pozitivno uticati na motivaciju i lični razvoj.
Kako stres utiče na zaposlene?
Zaposleni doživljavaju stres kada zahtevi posla prevazilaze njihove kapacitete za suočavanje.
Moguće posledice po zdravlje radnika:
| Mentalne posledice | Fizičke posledice |
|---|---|
| burnout (sagorevanje) | kardiovaskularne bolesti |
| anksioznost | bolovi u mišićima i leđima |
| depresija | poremećaji sna |
| suicidalne misli | hronični umor |
Dugotrajan stres ne utiče samo na psihu, već može dovesti i do ozbiljnih telesnih oboljenja.
Posledice za organizacije
Psihosocijalni rizici ne pogađaju samo zaposlene, već i cele firme i institucije.
Negativni efekti po organizaciju:
- smanjena produktivnost
- povećan broj bolovanja
- prezenteizam (dolazak na posao iako je radnik bolestan)
- veća fluktuacija zaposlenih
- više povreda na radu
- raniji odlazak u penziju
Izostanci zbog mentalnih problema obično traju duže nego bolovanja zbog fizičkih povreda. Troškovi koje ove pojave stvaraju za društvo i privredu mere se u milijardama evra godišnje.
Zaključak
Psihosocijalni rizici predstavljaju ozbiljan, ali često zanemaren problem savremenog radnog okruženja. Oni utiču ne samo na zdravlje pojedinca, već i na uspeh organizacija i stabilnost ekonomije.
Kada se mentalno zdravlje shvati kao zajednička odgovornost, a ne lična slabost, moguće je stvoriti zdravije, produktivnije i humanije radno okruženje.
