Mikroplastika je postala deo svakodnevice, iako je najčešće ne možemo videti golim okom. Nalazi se u vodi koju pijemo, u ambalaži hrane, kuhinjskom posuđu, pa čak i u namirnicama poput mesa, ribe, pirinča, soli, jaja, meda, voća i povrća. Iako je gotovo nemoguće potpuno izbeći, stručnjaci ističu da postoje praktični načini da se njen unos kroz ishranu značajno smanji.
Šta su mikroplastika i nanoplastika
Mikroplastika su sitne plastične čestice manje od 5 milimetara, dok je nanoplastika još manja i meri se u nanometrima. Ove čestice dospevaju u hranu i piće na više načina — kroz zagađeno zemljište, industrijsku preradu, plastičnu ambalažu, flaše, kuhinjske daske, tiganje i pribor za jelo. Zbog široke upotrebe plastike, njihovo prisustvo u lancu ishrane danas je veoma rasprostranjeno.
Gde se mikroplastika najčešće nalazi
Prema navodima iz teksta, mikroplastika je prisutna u mnogim svakodnevnim namirnicama. Može se naći u mesu, ribi, mlečnim proizvodima, jajima, hlebu, soli, medu, ali i u voću i povrću. Biljke je mogu usvajati iz zemljišta, dok životinje plastiku unose putem hrane i vode. Dodatna kontaminacija nastaje tokom prerade i pakovanja, posebno kod visoko prerađene hrane.
Stručnjaci zato preporučuju češći izbor svežih i celovitih namirnica, jer što je proizvod više industrijski obrađen, veća je verovatnoća da je bio u kontaktu sa plastikom u više faza proizvodnje.
Kako plastika iz kuhinje završava u obroku
Mikroplastika ne dolazi samo spolja — deo problema nalazi se i u samoj kuhinji. Plastične daske za sečenje, izgrebani neprijanjajući tiganji, plastične činije, blenderi, sunđeri i plastični pribor mogu vremenom otpuštati sitne čestice. Posebno su rizični oštećeni predmeti koji su izgrebani, istrošeni, napukli ili izloženi visokim temperaturama.
Tokom pripreme hrane, sečenje na plastičnoj dasci može osloboditi veliki broj čestica koje direktno završavaju u namirnicama. Slično važi i za kuvanje u oštećenom tiganju sa nelepljivim premazom, kao i za zagrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Što je temperatura viša, veća je verovatnoća otpuštanja mikroplastike i nanoplastike.
Voda i flaše kao važan izvor izloženosti
Pored hrane, voda predstavlja jedan od glavnih izvora unosa mikroplastike. I flaširana i voda iz česme mogu sadržati plastične čestice. Kod flaširane vode dodatni problem predstavlja samo otvaranje i zatvaranje plastičnog čepa, jer se pri svakom okretanju oslobađa novi broj čestica. Tekst navodi da filteri za vodu, čak i jednostavni ugljeni filteri, mogu ukloniti veliki deo mikroplastike iz vode za piće.
Takođe se upozorava i na kesice čaja koje sadrže plastiku, jer one u vrućoj vodi mogu otpustiti ogroman broj mikro i nano čestica. Zbog toga je preporučljivo birati proizvode bez plastike kada god je to moguće.
Koje navike mogu pomoći da unesemo manje mikroplastike
Iako potpuno izbegavanje nije realno, postoje jednostavne promene koje mogu napraviti razliku:
Birajte svežu i manje prerađenu hranu
Sveže namirnice imaju manje kontakta sa plastikom tokom proizvodnje i pakovanja nego ultra-prerađena hrana.
Isperite određene namirnice pre pripreme
Pranje pirinča može smanjiti količinu mikroplastike, a isto važi i za meso i ribu, iako se čestice ne mogu potpuno ukloniti.
Izbegavajte zagrevanje hrane u plastici
Mikrotalasna pećnica i vruća hrana u plastičnim posudama povećavaju otpuštanje čestica. Bolji izbor su staklene i inox posude.
Zamenite oštećeni kuhinjski pribor
Izgrebane daske, oštećeni tiganji, istrošene plastične činije i pribor treba postepeno menjati kvalitetnijim alternativama bez plastike.
Koristite filter za vodu
Ako je voda iz česme bezbedna za piće, filter može dodatno pomoći u smanjenju prisustva mikroplastike.
Obratite pažnju na ambalažu
Otvaranje plastične ambalaže takođe oslobađa čestice, pa je korisno birati proizvode u staklu, papiru ili drugim manje problematičnim materijalima kada postoji izbor.
Da li je silikon bezbednija alternativa
Silikon se često pominje kao bolja opcija od obične plastike, jer je stabilniji i otporniji na visoke temperature. Ipak, stručnjaci navode da ni silikon nije savršeno rešenje i da i on može degradirati pod određenim uslovima. Zbog toga se kao dugoročno sigurnije alternative za deo kuhinjskog pribora najčešće preporučuju staklo i nerđajući čelik.
Kakav je uticaj mikroplastike na zdravlje
Iako se mikroplastika danas pronalazi u različitim delovima ljudskog tela, nauka još nema konačan odgovor o tome kakve sve posledice to ostavlja po zdravlje. Dosadašnja istraživanja ukazuju na mogućnost da sitnije čestice prolaze kroz organizam, a deo njih može i ostati u telu određeno vreme. Ipak, stručnjaci naglašavaju da još ne postoji potpuni konsenzus o tome koliko se plastika zadržava u telu i da li se vremenom nakuplja.
Zaključak
Mikroplastika je postala neizbežan deo modernog načina života, ali to ne znači da smo potpuno bespomoćni. Male promene u kuhinji i pri izboru hrane mogu pomoći da se svakodnevna izloženost smanji. Najvažniji koraci su manje korišćenje plastike pri pripremi i čuvanju hrane, izbegavanje zagrevanja plastičnih posuda, korišćenje filtera za vodu i češći izbor svežih, manje obrađenih namirnica.
